Veliki engleski filozof, Frensis Bekon je davno rekao „Znanje je moć“. Ono je osnova na kojoj se celokupni svet temelji i usavršava, osnova života potrebna isto koliko Sunce ili voda. Koliko god danas ulažemo u znanje, toliko ćemo sutra biti cenjeni i uspešni. Bez znanja se ne može opstati. Jedina osoba koja nam može ponoći smo mi, sami i što pre to shvatimo, pre ćemo uspeti u svojim ciljevima.
Draganina priča kreće krajnje spontano, oduvek je volela engleski jezik i mogućnosti koje je mogla da postigne koristeći ga. Još u srednjoj školi na časovima engleskog je volela da diskutuje o temama koje bi nam profesorka zadala. Na poziv brata koji je već studirao u Americi i igrao vaterpolo, otišla je i odradila SAT (prijemni koji se polaže na američkim koledžima), i nakon uspešno odrađenog testa dobila je punu stipendiju za St. Francis College, odsek Engleski jezik i komunikacije.
Tada je prava avantura počela. Spakovala je kofere i krenula. Trebalo joj je vremena da se navikne na novi život. Živela je u novom gradu, novoj državi, daleko od svojih bližnjih, trebala je da se navikne na nove uslove života (metro sistem). Da bi plaćala sve troškove morala je da se zaposli, radila je nekoliko poslova, od toga jedan kao sekretarica u kancelariji studentske službe, zatim u centru za zapošljavanje za studente (pripremala je studente za razgovore za poslove i pregledala je njihove rezimee), treći posao za koji je bila zadužena bio je tutor za studente i supervizor na košarkaškim utakmicama.
Dragana je u Americi bila internacionalni student i stoga svi poslovi koje je mogla da radi su morali da budu u okviru fakulteta, a ako bi želela da se bavi nekim drugim poslom koji je van fakulteta za to je morala da obezbedi posebnu papirologiju kao i da opravda time da će taj posao doprineti njenoj karijeri.
Sistem studiranja u Americi je sličan sistemu u našim srednjim školama. Studenti su dužni da redovno pohađaju predavanja (ukoliko student ima više od dva izostanka sa predavanja profesor ima pravo da ga obori), takođe nema prenosa predmeta iz prošle u tekuću godinu nego student koji nije izvršio svoje obaveze u toku trajanja semestra mora ponovo da sluša sva predavanja i tek nakon položenog ispita može da izađe na završni ispit. U toku semestra studenti imaju prava na seminarske radove kao i na kolokvijume. Na kraju semestra se daju završni ispiti, to je obično druga nedelja decembra i studenti moraju položiti sve završne ispite da bi položili određeni predmet.
Takođe, Dragani se veoma dopao odnos sa profesorima koji je neposredan i više prijateljski nego klasičan odnos između profesora i studenta. Ako ostanu neka nerešena pitanja nakon predavanja studenti su dobrodošli da kontaktiraju profesora putem mejla. Veoma im je bitno da studenti razumeju predmet i gradivo i neće im smetati da ponove nekoliko puta dok svaki student ne bude shvatio.
U američkom sistemu školovanja da bi završili osnovne studije moraju da sakupe 129 kredita, dok je u našem sistemu to 240 ESPB bodova. Od tih 129 kredita u mogu da biraju razne predmete i svaki nosi odredjen broj kredita (obično svaki nosi tri, ali postoje neki koji nose jedan, dva a ponekad i četiri. Nakon sakupljenih 129 kredita, diplomirao si. Na svečanoj dodeli diploma, Dragana je proglašena za najboljeg studenta generacije (valedictorian) i to kao prvi ženski sportista posle mnogo godina.
Dalje školovanje će nastaviti u Španiji, gde je već provela jedan semestar. Na svom putu ka uspehu je morala mnogo toga da se odrekne, i mnogo toga da uloži bez ikakve sigurnosti da će uspeti. Ali sve se isplatilo jer nije odustala od svojih snova. Dragani želim mnogo uspeha i zahvaljujem joj se što je podelila svoju priču sa mnom.
