Retki su primeri patriote kakav je bio Mihajlo Pupin. On ne samo da je voleo svoju zemlju i svoj narod već je i učinio mnogo za svoju zemlju, narod i čovečanstvo na razne načine.
Njegov život je bio prepun događaja i dostignuća od kojih je sačinio “Sa pašnjaka do naučenjaka”, svoju autobiografiju. Veći deo svog života proveo je u SAD (ka kojima ga je odveo brod sa nepunih 16 godina i bez prebijene pare), a svoje poreklo je sa ponosom isticao.
“Njujork tajms” je objavio mišljenja dr Edvin Armstronga, dr Frank Dževeta i dr Alfred Goldsmita, inače znamenitih predstavnika naučne zajednice, povodom Pupinove smrti 1935. godine, čije prenosimo delove.
Dobar profesor je dodatno obrazovanje
Iz sledećeg mišljenja dr Alfred Goldsmita, njegovog bivšeg studenta, da se zaključiti da je Pupin bio poseban profesor i nesvakidašnji prijatelj:
Kao nastavnik, profesor Pupin bio je izuzetno nadahnut. Gledati ga kako rešava probleme izuzetne složenosti u delimično improvizovanim predavanjima pred svojim studentima, bilo je dodatno obrazovanje. Mogli ste bukvalno da vidite kako kreativni mozak radi u svom najboljem zamahu.
…
Oni među nama, koji su imali tu sreću da budu njegovi studenti, shvataju da nismo imali samo profesora, već prijatelja koji se interesovao za naša kasnija zanimanja i karijere.Mihajlo Pupin, Aleksandar Ričmond i Ezmi Hovard,
dodela diploma na Junion Koledžu
Njegov bivši student i saradnik na polju nauke, dr Frenk Dževet, smatra da je Pupin bio “poput dragulja”:
Profesor Pupin je bio poput dragulja kome se dive ma iz kog ugla ga posmatrali.
…
Divili smo mu se zbog njegovih dostignuća kao naučnika, inženjera i pronalazača. Začudio nas je svojm sposobnošću da nas razume kao profesor, demonstrator ili predavač bilo kojoj grupi. Kao inspiracija onima koji su težili daljim istraživanjima na polju nauke, a on je u njoj bio pionir, prepoznali smo u Pupinu rođenog vođu.
Kako prevazići obeshrabrujući put istraživača
Pomenuli smo da je Pupin bio vrlo inspirativan, a o tome svedoči dr Alfred Goldsmit, takođe njegov bivši student:
Samo oni njegovi učenici koji su prevalili obeshrabrujući put, tu sudbinu svih onih što se bave istraživanjem, mogu doznati kakvu je svetlost inspiracije on bacao na taj put. Pupin im je olakšao da ga prate.
Njegova sposobnost da jasno uoči osnovu problema, njegova hrabrost pri suoćavanju sa velikim poteškoćama, njegova neumorna pažnja za detalje da bi ih prevazišao i njegovo potpuno odbijanje da prizna poraz i pored novih i novih neuspeha, bili su primer koji je morao da stimuliše energiju i maštu ljudi oko njega.
Veoma napredan i zapažen još kao student
Malo je poznato da je Pupin, tokom svojih studija u SAD, izazivao oduševljenje kod svojih profesora dajući veoma opširne odgovore na ispitna pitanja. Na reči profesora da sa mnogo kraćim odgovorom može da položi ispit, odgovorio je da to za njega ne predstavlja problem, jer je u snovnoj školi učilo velika dela napamet, kao što je Gorski Vijenac!
Kakve veze ima internet sa bricama iz Idvora i optički kabl sa gajdama?
Mihajlo Pupin je primer toga da blistav um u najneobičnijim stvarima nađe inspiraciju.
“Prve značajnije radove, analizu spektra složenoperiodičnih električnih signala, prenos više signala po istom prenosnom putu i pronalazak višestruke telegrafije napravio je inspirisan gledanjem idvorskih gajdaša kako podešavaju rezonancu na sviralama svojih gajdi.
Internet veze preko optičkih kablova i danas koriste princip rada zasnovan na ovom Pupinovom pronalasku koji omogućava prenos višestruko većeg obima informacija po već položenim prekookeanskim optičkim kablovima.”
U pomenutoj autobiografiji opisao je to da je inspiraciju za pojačanje prenosa signala našao u starom načinu za zvučnu signalizaciju uz pomoć dve britve zabodene u zemlju na velikoj razdaljini. Tehniku su koristili čobani iz Idvora za prenos poruka vibracijama od jedne do druge o nadolazećoj opasnosti.
Poznato?
U istoj knjizi opisao je igru u kojoj dečaci zabadaju bricu (nož sa dugom drvenom drškom) u zemlju, u dršku se udara, a ostali imaju zadatak da na određenoj razdaljini od tog mesta osluškuju uhom prislonjenim na zemlju i pokušaju da odrede razdaljinu i pravac odakle zvuk dolazi. Zapazili su da se zvuk brže prenosi kroz čvrstu sredinu nego kroz vazduh i kroz čvršću zemlju brže nego kroz uzoranu.
Rasprave sa Nikolom Teslom
Mihajlo Pupin prijavio je pronalazak višestruke telegrafije 1897. godine. Patent nije odobren sve dok činovnik koji je namerno odugovlačio prihvatanje patenta nije umro 1902. godine. Nikola Tesla je patent za prenos digitalnih podataka preko radio talasa prijavio 1900. godine koji koristi sličan princip. Iako prvenstvo pripada Mihajlu Pupinu, ovo je bio predmet rasprave u trajanju od više godina između ova dva naučnika.
Pomenuti patent Nikole Tesle danas čini osnovu digitalnih modulacija za mobilnu telefoniju i bežični internet.
Slično se desilo i sa ranijim patentom Nikole Tesle (1894.) za koakcijalni kabl koji se danas koristi za kablovsku televiziju i internet. Mihajlo Pupin je deset godina kasnije prijavio patent za smanjenje slabljenja signala na telefonskim kablovima, koji radi na istom principu i od tog patenta se obogatio.
Predsednici SAD i dvori Nemanjića
Mihajlo Pupin je vaspitavan u duhu srpske tradicije.
Imanje u Norfolku je izgradio po uzoru na dvore Nemanjića, a na imanju je zaposlio Srbe sa kojima je zajedno preko leta održavao mlekaru, njive, gajio stoku … Uveče je sedeo ispred radničkih kuća, razgovarao sa njima, pevao i svirao gusle.
Na svom imanju družio se sa predsednicima SAD: Ruzuveltom, Huverom, Vilsonom, Hardingom i Kulidžom.
“Zahvaljujući trudu Mihajla Pupina za Vidovdan se na Beloj kući i svim javnim zgradama u Vašingtonu vijorila srpska zastava” i Teodor Ruzvelt, tada bivši predsednik SAD i prijatelj Mihajla Pupina, pre tačno 100 godina i 2 meseca čestita Srbima proslavu Vidovdana 1917. godine.
p.s. Članak je nastao od ideje prof. dr Momčila Bjelice, kome se autor ovom prilikom zahvaljuje.
Izvor: Slobodan Kljakić, Božidar Radenković i Stanko Stojiljković, politika.rs
Slika: commons.wikimedia.org, flickr.com
